Bio je neverovatno delikatan čovek sa osetljivom ranjivom dušom i talentom u koji je uvek sumnjao. Knjige, koje je on ostavio ljudima, zasnovane su na živim osećajima i likovima, koji su prolazili pred njegovim očima i živeli u njegovom srcu.
Strastvena ljubav ga je prožimala ceo život. Strašan rat – razbijao je volju, veru i sudbinu čoveka. On je pisao o izgubljenoj generaciji, kojoj nema mesta među ljudima, koji nisu iskusili strahote rata.
Prikupili smo za vas najbolje citate iz knjiga Remarka „Tri ratna druga“, „Trijumfalna kapija“, „Na zapadu nista novo“ i „Iskra života“. U svakom od ovih romana uloženo je životno iskustvo, i srce poznatog nemačkog pisca.
♦ -Ne, -brzo je odgovorio on. -Samo ne to. Ostati prijateljima? Napraviti malu baštu na ohlađenoj lavi izumrlih osećanja? Ne, ovo nije za mene i tebe. To se dešava nakon malih intriga, a i to ispada poprilično neiskreno. Ljubav ne prljaj prijateljstvom. Kraj je- kraj.
♦ Ni jedan čovek ne može postati najveći stranac kao onaj, kojeg si u prošlosti voleo.
♦ Ljubav ne trpi objašnjenja, njoj su potrebna dela.
♦ Svaka ljubav želi biti večna. U tome i jeste njena večita muka.
♦ Samo ako se konačno rastaneš sa čovekom, počinješ se, zapravo, interesovati za sve što ga zanima. To je jedan od paradoksa ljibavi.
♦ Samo nesrećan zna šta je sreća. Srećnik oseća radost života, ne više nego maneken: on samo pokazuje tu radost, ali ona mu nije data. Svetlo ne svetli kada je dan. Ono svetli u tami.
♦ O sreći se može pričati 5 minuta, ne više. Tu nema šta da se kaže, osim toga da si srećan. A o nesreći, ljudi pričaju danima i noćima. U stvari, čovek je srećan samo onda kada najmanje obraća pažnju na vreme, i kada ga ne juri strah. Ipak, ako te juri strah, možete se smejati. Šta drugo da radite?
♦ Sreća je najneophodnija i najskuplja stvar na svetu.
♦ Dok se čovek ne predaje, on je jači od svoje sudbine
♦ Ako je čovek primitivniji , on ima najviše mišljenje o sebi.
♦ Ne postoji ništa dosadnije nego biti prisutan tome, kada čovek demonstrira svoj um. Pogotovo, ako je um odsutan.
♦ Najlakši karakter je kod cinika, najnepodnošljiviji je kod idealista. Zar ne mislite da je to čudno?
♦ Ako želite da ljudi ništa ne primete, nemojte biti oprezni.
♦ Zapamti jednu stvar, dečko: nikada, nikada i još jedno nikada, nećeš biti smešan u očima žene, ako uradiš nešto zbog nje.
♦ Mislio sam da žena ne treba da govori muškarcu da ga voli. O tome neka govore njene srećne oči. One su rečitije od njenih reči.
♦ Žene treba ili blagosiljati i obožavati, ili ostavljati. Sve ostalo je laž.
♦ Ako žena pripada drugome, ona je pet puta poželjnija, nego ona koju možete imati. Staro pravilo.
♦ Ženama ne treba nikad ništa objašnjavati, sa njima uvek treba delovati.
♦ Žena – nije neki predmet, ona je cvet. Njoj su potrebni sunčane, nežne reči. Bolje joj svaki dan govoriti nešto lepo, nego ceo život sa ljutnjom i besom raditi za nju.
♦ Stajao sam pored nje, slušao sam je, smejao se, i mislio kako je strašno voleti ženu i pri tome biti siromašan.
♦ Ono, što ne možeš imati, uvek izgleda lepše, nego ono što imaš. U tome je suština romantike i idiotizma ljudskog života.
♦ Kajanje- najbeskorisnija stvar na svetu. Ne možete vratiti. Ne možete popraviti. U suprotnom svi bismo bili sveci. Život nije planirao za nas biti savršen. Onome ko je savršen, mesto je u muzeju.
♦ Principe ponekad treba gaziti, inače nikakve radosti od njih.
♦ Bolje je umreti kada se živi, nego proživeti do tog trenutka kada poželite da umrete.
♦ I šta god se vama desi – ne uzimajte blisko srcu. Malo na svetu, dugo može biti važnim.