U detinjstvu nas teraju da opraštamo. Na primer, kada bi komšijski dečak oteo igračku, on je morao da se izvini, a vi – da mu oprostite. Ali, to ništa nije rešavalo. Vi biste se i dalje ljutili na njega. U odraslom dobu čekamo izvinjenja, ali ih najčešće ne dočekamo.
Mi u Femini razumemo koliko je važno umeti opraštati i moliti za oproštaj, i delimo sa vama bitne razloge zašto i vi to treba da činite.
Čak, i kada čovek zamoli da mu oprostimo, mi svejedno pamtimo šta je on učinio. Mi nosimo prtljag onih, koji su nas povredili, ceo život. I nakon svake pogrešne osobe ovaj teret postaje sve veći i veći, toliko da nam smeta da živimo.
Ali, ima i onih koji umeju opraštati čak i onima koji to ne zaslužuju, jer znaju da:
To pomaže krenuti dalje.
Nepraštanje – znači pamtiti uvrede, prezir i nezadovoljstvo. To znači držati u sebi bol. Mi stalno vrtimo u svojoj glavi scenario onih događaja, koji su nas povredili. Iznova i iznova, umesto da se fokusiramo na prijatnije perspektive.
Oproštaj je, pre svega, potreban vama
U tome je suština. Mislimo da se oproštaj tiče druge osobe. Da skine kamen sa duše. Ali, zapravo, oproštaj je važan za vas same. Ako ne oprostite, nećete moći da se krećete dalje. Vi opraštate da bi otpustili, i da ne biste živeli u prošlosti.
Oproštaj mora biti za sve.
Ne samo za one koji su se izvinili. U suprotnom, u čemu je smisao opraštanja? Jaki ljudi opraštaju čak i onima, koji to ne zaslužuju. Ako se to ne desi, vaša potisnuta ljutnja odraziće se na druge ljude oko vas, postaće vaša trauma i kompleks, nepoverenje u ljude.
Oprostiti znači otpustiti.
Samo oprostivši, vi ćete se pomiriti sa prošlošću tako, da ona ne ometa vašu budućnost. Kada otpustate prošlost i bivši bol, vi oslobađate mesto za nove emocije i osećanja.
Praštanje ne znači da morate biti prijatelji sa onima koji su vam naneli bol. Vi, jednostavno, razumete da su oni ostavili trag, i sada ćete živeti sa takvim ožiljkom. Prestaćete čekati čoveka koji vas je slomio, da bi on vratio sve „kako je bilo“. Počećete lečiti rane, nezavisno od toga hoće li ožiljci ostati. Nastavite živeti dalje sa svojim ožiljcima.
Praštanje nije trijumf nepravde. Reč je o stvaranju sopstvene pravednosti, sopstvene karme i sudbine. Suština je u tome da se ponovo stane na svoje noge, i odlučiti ne biti nesrećnim zbog prošlosti.
Praštanje je razumevanje toga da vaši ožiljci neće određivati vašu budućnost. Praštanje ne znači da se predajete. Ono znači da ste spremni sakupiti snagu i krenuti dalje.
Čitajte još: Ako ne možete nekome oprostiti, jednostavno pročitajte ovo.
I da hocu ,ne mogu da oprostim bivsem zetu sto je uradio nasoj kcerki i unuku .