Svaka prosečna žena i domaćica klasičnog srpskog domaćinstva će razumeti ovu priču. Sve se mi trudimo postati i ostati vredne dobre domaćice: Uvek doterane, lepe, da dokažemo suprugu, ali i prijateljima dobar ukus uređenja enterijera, kao i pripreme dobre hrane i vaspitanje divne, kulturne dece… Da,da…Sve maštamo o tom. Ali, realnost ne izgleda baš tako, zar ne?
Ja sam Vojvođanka,udata za klasičnog srbendu dalmatinskog porekla. (Jasno vam je na šta mislim…!)
Kada smo kretali zajedno u život, bila sam mlada, romantična i verovala u ono: „Sve ćemo prebroditi dok se volimo“ .
Iznajmili smo stan. On je radio,a ja sam po ceo dan nešto tobož mesila, pa bacala, pa kuvala, pa bacala…i tako mi je protekla prva godina braka učeći kuvati i psujući majku zašto me ničemu nije naučila…! (jer mame su, naravno, krive za sve!)
Narednih godina stigla su deca, jedno, pa drugo,tako da sam se zabavila oko pelena, kašica, prljavog veša i slaganje igračaka…..Moj muž je svo to vreme radio, a uveče kada dođe sa posla,čeka ga žena umorna, neofarbana i nenašminkana, i scrpljena i nervozna….Pa mi na sve to kaže:“A što si sva nadrndana?“…a meni dođe da ga bacim sa sprata!
Sad sam malo zrelija, služim se trikovima i malo bistrije razmišljam. Shvatam da je moj suprug, u svojoj 36.godini ,stekao lepu karijeru, mnoštvo kolega i prijatelja, lep rejting međju njima. Ali sam zato ja,u svojoj 31. stekla titulu mame, domaćice, lekarke, spremačice – i to bez dana radnog staža, barem u mojoj (pustoj) radnoj knjižici.
Svakog ko me pita, odgovaram da je težak brak. Teško je opstati, treba biti mudar i snalažljiv. Treba uvek svog muža stavljati na prvo mesto. Treba svoju decu sušati. I nipošto sebe ne treba zapostavljati!!! Žena kad stavi kap parfema, dovoljno je da se oseti kao Coco Chanel. U svakoj od nas se krije, pametna Keri, romantična Šarlot, sposobna Miranda i seksepilna Samanta.
Dakle, drage dame, nije nam lako. Ali to samo mi znamo. Jednostavno, trebamo biti vedrog duha, i čuvati ono svoje. Pa makar i da ste udate za Dalmosa kao sto sam ja, pa makar se on ne razumeo u estetiku, dizajn ni podizanju dece, cenite ga i volite takvog kakav je i biće vaš.
A kad vam muž dođje sa posla, digne noge na sto i, ne primećujući vašu novu frizuru, počne kritikovati kolač (koji ste ceo dan pravili,a on pojeo već pola tepsije pa mu kao,ne valja), nemojte ga ljute gađati novinama, jer možete da srušite skupocenu vazu koju on inače zove „ćiramida“, a vi ste je jedva nabavili u obližnjoj staklari po porudzbini, verujte mi, ne valja.
Nabacimo osmeh i – idemo dalje!
Uh… citajuci ovo setila sam se sebe… pre 10 god. Danas srecno razvedena. Ovakav muz mi nije trebao, jer bas znajuci da se u meni krije svaka od onih navedenih – mogu sa detetom sama. A zivot ce mi doneti onakvog kakvog trazim… U to cvrsto verujem. Dalje, zao mi je sto ovaj tekst nije dao alternativu – verovatno autoru to nije bila namera… Ovo citaju i danasnje devojke koje ce se zbog ovakvog teksta sutra tesko odluciti na brak… Ova zena u tekstu ne voli sebe, a kao takva nije dobra ni svojoj deci ni muzu. Imam zensko dete i svakako joj ne zelim ovakav brak, zelim joj da u braku ima sebe, ako to ne moze sa izabranim muzem neka ga menja!
Mislim da je poenta ovog teksta da ni jedan muz/muskarac nije savrsen, a da je zena ta koja nosi najveci deo tereta. Hvala autoru za ovaj lep tekst
Trebamo biti realne,svi su muskarci slicni,gospodja je predivno opisala zivot,slazem se s njom,u zivotu treba puno mudrosti da bi opstao jedan brak,ali mislim da je ljubav ta stavka koja nas pokrece da sve s osmjehom prihvatimo i idemo dalje,kako ostaviti muza kojeg volis pored toliko mana,nemoguce,slazem se s gospodjom u potpunosti,osmjeh na lice i idemo dalje,samo zene koje ne vole svog muza su spremne da rasture brak,kao da ih nesto bolje ceka poslije,jedva ceka neki badzo de je se dosuce pa da joj sve prisjedne i prvi i drugi.
Kad sam ja bila devojka gledala sam brak moje mame u kojem je bila robinja braka.Deca,kuca ,posao sve su to bile njene obaveze 24 sata 7dana i sve tako u krug.Sebi samoj sam rekla ma moj brak ce biti drukciji.Nakon godinu dana ja uvide da je moj brak isti kao njen ja robinja amoj muz isto kao moj tata.On zaboga radi i uvek je umoran.Koga kriviti?Mene koja sam dopustila da se dogodi ili tradiciji nasih brakova sa tog podneblja.Nemam odgovora isamo mi je ostalo da se nadam da moje dete ne napravi istu gresku.
Pre nego sto sam se udala, a vec sam bila sa sadasnjim muzem, otisla sam da posetim prijateljicu koja je tek bila dobila dete. Dala mi je najbolji savet na svetu, a imam tu vrlinu da poslusam dobar savet ;-), a to je da, kad mi se rodi dete, ne dozvolim majci, tetki, sestri da preuzmu domacinstvo vec da se sama sa muzem brinem o detetu prvih nekoliko meseci. Da ga sami okupamo po prvi put itd. Srecom sam je poslusala, pa je moj muz od pocetka menjao pelene, kupao dete itd. Kasnije,jednom prilikom me je pitao kako nesto nisam stigla da uradim kad sam kuci i ne radim. Zato, cim beba vise nije morala da doji stalno, ja bih se izmuzla i otisla na dan a njega ostavila samog sa bebom. Od tada mi vise nikad nije postavio takvo pitanje, a redovno ga ostavljam zasmog sa decom jedan dan u recimo 2 meseca. Da provetrim glavu, a da se on podseti koliko sam „nezaposlena“.
Na odlicnom savetu sam duboko i dan danas zahvalna, i trudim se da cujem svaki dobar :-).
Muz je onakav kako ga izdresiras 😉
Bravo!
Ovo me je oduševilo natrljti mužu nos ali sa merom tako bih ja to nazvao. Kada se gleda sa strane izgleda kao da imate neke neodložne obaveze. Provetrite glavu i opustite se, dođete kući „napunjenih baterija“, puni pozitivne energije. Sve što mogu reći je, sjajno.
P.S. da ne bude nesporazuma mislio sam na komentar jvm a ne tekst i još nešto kad bi sve žene imale takav stav odmah čim krenu u zajednički život bilo bi manje nerazumevanja među partnerima. Da i oni među nama koji se još nisu „opasuljili“ da zajednički život udvoje ima i niz odricanja, ne možeš više da ideš sa društvom kad hoćeš i gde hoćeš shvate odmah svoju ulogu u porodici. Da im neće kruna sa glave spasti ako preuzmu sve obaveze svoje bočlje polovine na dan dva ili duže ako je to potrebno.
Bravo za komentar! Poslusacu i ja Vas savet. Vec sad, iako njegova majka negoduje svaki put („Neka sine ja cu“), moj muz ukljucuje masinu, poliva cvece, napravi dorucak ili veceru. U brak sam usla na istoj nozi sa njim, objasnila odmah da necu biti kao njegova majka (draga i predivna zena koju stvarno obozavam da se razumemeo), ali da ne ocekuje od mene da kuvam svaki dan, cistim za njim i tako dalje. Radimo oboje ali i da ne radimo, obaveze su podjednake. Doduse ne bih mogla biti bez placenog posla, osim u slucaju kada dobijemo bebu jer sam navikla na rad i na to da ne trazim od muza novac za ono sto mi treba. Hvala Vam jos jednom na mudrosti. Svoju decu cu tako vaspitavati. Mislim da je to realnost u danasnje vreme jer ako se mi ne zauzmemo za sebe, nece niko. I da vam kazem jos nesto – muz me neizmerno postuje zbog tog stava. Ja sebe postujem zbog tog stava i to je win win situacija sto bi rekli englezi.