Psiholozi i specijalisti za ponašanje dece jasno mogu videti razliku između nezahvalne dece i one koja su žrtva toksičnog uticaja. Na primer, klinički psiholozi Seth Meyers i Preston Ni objašnjavaju kako ponašanje roditelja može uništiti živote njihove dece.
S druge strane, podizanje deteta je veoma teško i niko nema pravo osuđivati određeni roditeljski stil. Ipak, tanka je linija između grešaka koje roditelji čine i neprikladnog ponašanja toksičnih roditelja.
Ovaj članak će vam pomoći da prepoznate toksične situacije i da vidite kako one utiču na dečiju psihu.
1. ‘Bojiš me se, ali me voliš’
Za toksičnog roditelja, emocionalni napad je sinonim za ljubav i pažnju. U takvim porodicama, deca znaju raspoloženje roditelja samo po zvuku ispuštenih ključeva i koraka. Takva deca žive u stalnom strahu.
Ovaj tip toksičnog roditelja se uvredi ako se njihova dobra dela tretiraju sa sumnjom. Oni tvrde: ‘Uradio sam sve za tebe, a ti si i dalje nezahvalan.’
2. ‘Moraš se nositi s problemima odraslih, ali i dalje nemaš nikakvih prava’
U toksičnim porodicama, roditelji dele svoju odgovornost s decom. Na primer, dete veruje da je njegovo loše ponašanje razlog zbog kojeg tata pije kako bi se smirio. Kasnije se to isto dete uvlači u sukobe odraslih.
Tinejdžeri će biti prisiljeni slušati žalopojke roditelja, moraće se prilagoditi ‘komplikovanoj situaciji’, postaviti u kožu roditelja, tolerisati, tetošiti… No, nažalost, u ovim slučajevima, deca nemaju pravo izneti svoje mišljenje.
3. ‘Budi najbolji, ali nemoj zaboraviti da nisi poseban’
Narcisoidni roditelji od svoje dece očekuju da budu najbolji u svemu. S druge strane, njihove uspehe uzimaju zdravo za gotovo. Podcenjivački komentari zaista mogu naštetiti detetu, koje odrasta verujući da je razočaranje za roditelje.
4. ‘Poveri mi se, ali nemoj da te iznenadi moje ismejavanje’
Toksični roditelji teraju svoju decu da budu iskrena i da im sve govore, a kasnije te informacije koriste protiv njih. Ovo se događa na 2 načina:
♦ Drugi članovi porodice, komšije i prijatelji znaju koju je tajnu dete reklo roditelju, a roditelj u tome ne vidi ništa loše.
♦ Dete daje roditeljima priliku da ga ukore ili da daju sarkastične komentare.
5. ‘Toliko si loš, nemoj ni pokušavati biti bolji’
Što je detetovo samopouzdanje niže, to ga je lakše kontrolisati.
Toksični roditelji diskutuju o detetovim neuspesima i manama i u većini slučajeva se vole okomiti na njegov fizički izgled. Ako ne postoje ‘očigledne mane’, oni će ih izmisliti. Takvi roditelji insistiraju na kompleksu inferiornosti kod dece i ne žele da njihovo dete isproba nove stvari i uspe.
6. ‘Budi uspešan, ali samo blizu mene’
U ovom slučaju, roditelji žele da im dete ima uspešnu karijeru, ali ako dete zbog toga mora otići u drugi grad, onda polude. Narcisoidni roditelji uzbuđeni su zbog detetovog uspeha iz samo dva razloga:
♦ Vole se hvaliti svima i žele da im drugi zavide.
♦ Uspešno dete će im osigurati bolji život.
Toksični roditelji ne žele da njihova deca ikad odu od kuće…
7. ‘Sledi moja uputstva, ali ti si kriv ako ne uspeš’
Roditelji, u ovom slučaju, tretiraju dete kao objekat: imaju svoje planove i očekuju da ih dete sledi. Ovo se odnosi na sve, od fakulteta, do izbora devojke/dečka… I njih uopšte nije briga za posledice te apsolutne kontrole. Štaviše, ako nešto krene po zlu, oni se ne smatraju odgovornima.
8. ‘Nemoj me nikad ostaviti’
U zdravim porodicama, roditelji pomažu deci da se osamostale i da žive svoj život.
Toksični roditelji ne žele da njihova deca ikad odu, ali uvek naglašavaju da kuća, novac i hrana pripadaju njima. Bilo kakve primedbe dece oni zanemaruju. Šta takvi roditelji zapravo žele? Oni žele poslušnu decu koja će ostati s njima!
9. ‘Prihvati našu pomoć, ali nas prestani iskorištavati’
Ovi roditelji nude nešto, bez čega njihova deca mogu, ali svako odbijanje izaziva nezadovoljstvo. Dete počinje misliti: ‘Moji roditelji verovatno samo žele društvo i žele se osećati potrebnima.’ Zato prihvataju pomoć, zahvaljuju roditeljima i nude nešto zauzvrat.
Ipak, nema sretnog kraja jer ovakvi roditelji uvek podsećaju dete na tu njihovu ‘uslugu’
10. ‘Zašto nisi ovo, zašto nisi ono’
Privatni život? Lični prostor? Ovo, za decu toksičnih roditelja – ne postoji. Ako pokušate ograničiti pristup vašem ličnom prostoru, roditelji vas optužuju za nepoverenje.
Čak vas ni vaš stan ili kuća neće zaštititi od ovakvih roditelja jer će jednostavno koristiti rezervne ključeve koje ste im dali za hitne slučajeve. I njihova deca uvek moraju odgovoriti na sva pitanja: ‘Zašto nisi oprao/la ovu čašu?“ Ili ‘Zašto si bacila novac na to smeće’ Takvi roditelji ne poštuju život i lične odluke svoje dece.
Kako se nositi s toksičnim roditeljima?
Teško je rešiti se otrovne atmosfere – pa čak I odraslima! Ipak, stručnjaci su pronašli savete koji vam mogu pomoći u postavljanju granica i spašavanju odnosa.
Prvo, morate shvatiti sledeće činjenice:
♦ Ne možete promeniti prošlost.
♦ Toksični odnos je poput hronične bolesti – gotovo ju je nemoguće izlečiti, tako da morate pokušati izbeći bilo kakve komplikacije.
♦ Preporuke se temelje na razumevanju da svaka osoba ima svoja prava i potrebe kojih se ne bi trebala stideti.
Imate pravo:
♦ Živeti u svojoj kući i imati vlastita pravila.
♦ Ograničiti pristup vašoj teritoriji.
♦ Steći vlastito iskustvo i ignorisati svoje roditelje kad kažu ‘Znam bolje’.
♦ Upravljati svojim resursima: novac, vreme i trud.
♦ Odabrati svoje lične interese, a ne one koje vaši roditelji žele.
Ova pravila vrede za obe strane. Deca ne bi trebala isključiti svoje roditelje iz života i uzimati njihovu pomoć zdravo za gotovo.
