Baci sve što ti ne odgovara. Odmah. Pokupi i nosi u smeće.
Na primer, neudobne cipele koje ti prave žuljeve ili se u njima samo saplićeš – u peć s njima! Slušalice koje na jedno uvo ne rade, zajedno sa crknutim zvučnicima – i njih! Otarasi ih se. Tacnu od starog servisa, na koju više nikad nećeš staviti posluženje, ostavi kod kontejnera. Nekoga ćeš možda obradovati. Papir s dijetom s vrata frižidera (uopšte nije smešno!)
Svake večeri te drugarica zove i počne: Možeš misliti, kakav užas! – a ti: Da, da… Kako da ne! – a sve cupkaš dok razglaba svoje probleme, dok upravo ide epizoda “Doktora Hausa” koju još nisi gledala ili jedva čekaš da se baciš u toplu kadu, posle napornog dana. A kod nje je svakodnevno neki užas. Šta ti to treba?
Ono jutarnje: Još pet minuta! (kao da alarm na mobilnom mari za to). Ili ustani kad treba ili daj sebi vremena. Ne čini to samo zbog savesti. Ne ide tako!
Ne trljaj oči kad si našminkana. Ili se ne šminkaj ili ne trljaj, očima to ne prija.
Ne sekiraj se jesi li sve danas uradila savršeno (nobody is perfect – okači na frižider umesto dijete!)
Ne kaj se zbog svojih postupaka, bivših veza, izbora koje si nekad napravila… Bestraga žaljenje! Sve je kako treba. Šta je bilo, bilo je. To je bila jedina ispravna odluka u toj situaciji. Nemoj se kajati, samo stiči iskustvo i budi zahvalna na tome.
Bez razmišljanja tipa „šta ako…“ – ili uradi ili nemoj. Probaj, možda ti se svidi. Ako ne, nastavi dalje: kreni na klizanje, da učiš japanski, da upoznaš nekoga, na novi posao, promeni frizuru, idi u pozorište itd. Već sutra ćeš naići na nešto za sebe. Probaj, umesto da se premišljaš, što će te samo osujetiti u svakom pokušaju.
Oslobodi se navike da se stalno izvinjavaš. Dosta je jedno iskreno „izvini“, ako zaista postoji razlog za to. Sve ostalo je suvišno i opterećuje.
Dukseve, haljine, farmerke i druge gluposti koje ti ne pristaju ili ih ne voliš, čine te starijom ili debljom – ne nosi u vikendicu! Baci ih! Nisi sebe našla na đubretu i zato uvek izgledaj lepo!
Stari kofer, koji je teško nositi, a žao ti da ga baciš – zar ti ne odvaljuje ruke? Konačno ga se reši i pređi na elegantan, s točkovima, koji ide sam od sebe, na opšte zadovoljstvo. Lep, lak, zgodan i pouzdan. Je li metafora jasna?
Ostatke kozmetike, nepotrebne lekove, načete tegle i bočice svega is vačega – slobodno pobacajte! Zaslužujete samo najbolje, sveže, super. A što je najvažnije – zdravlje i lepotu.
Obećanja tipa “vidimo se”, “čujemo se”, uradiću, kupiću itd. – ako vise u vazduhu duže od nedelju dana (pa dobro, dve, na isto dođe) i niko nije umro što nisu ispunjena – očigledno da nije ni potrebno. Dakle, suvišno je. Precrtaj!
Zaboravi na „ne umem“ i „ne razumem se“. Počni da se razumeš, nauči, uradi ili plati nekog ko to ume. Ne stvaraj komplekse, već pokušaj da sebi olakšaš život. To je cilj, zar ne?
Uspomene od kojih krenu suze, a ruke se tresu – ako ih imaš, zaboravi. Ukoliko se vrate – još jednom „delete“. Nemoj da sebi zagorčavaš život! Bilo, pa prošlo!
Iz korena iščupaj naviku da uvek budeš dobra devojka i da oćutiš čak i kad ti je do nečeg zaista stalo, jer „šta će ljudi da misle“. Kaži, pitaj, komentariši, izrazi svoje mišljenje pristojno i taktično, ali drži do sebe. Seti se: dobre devojke idu u raj baš sve, a loše devojke idu kud god požele.
Strah od starenja, bojazan od novog, sumnja u svoju lepotu i privlačnost, neverica u sopstvenu sreću – sve to lepo spakuj, spali i pepeo razvej na vetru. Od toga nemaš nikakve koristi: ne pomaže, već samo smeta u truje ti život.
Slomljena vrata i ručke, sa sve kuhinjom, šporetom, ketlerom i ostalim što više ne radi kako treba – skuplje je popravljati. Baci ih i radije kupi nove, kakve voliš.
Odmah prekini s navikom da traćiš vreme na internetu. Pročitaj ovo i idi u šetnju. Izađi na svež vazduh. Šetaj, diši, gledaj oko sebe. To je život, to ti treba..
Čitajte još: 50 stvari koje treba pod hitno da izbacite iz iz svog doma!
Iskreno ne vidim potrebu bas za ovolikim snobizmom. Clanak je okrenut na povrsne, materijalne stvari. Zamislite tu osobu koja okrece ledja i naduri se cim joj nesto malo nije po volji. Takvi ljudi su veoma naporni jer ih frustriraju sitnice i uvek ocekuju crveni tepih.
Uvek bi trebalo da se borimo za nesto bolje, ukoliko smatramo da to zasluzujemo ili da mozemo da ostvarimo.
Prilicno olako i naivno napisan tekst. Slazem se da neke stvari jednostavno treba pustiti, ali to je proces. I na tom „bacanju“, „odlazenju“, „napustanju“ se radi, da se ne bi vratilo kao bumerang, a svakako ce se vratiti ukoliko se okako barata snažnim i negativnim emocijama. Zaista ne znam ni jednu odraslu emotivno stabilnu osobu koja tako prica i baca u kantu sve sto ne valja, bilo emocije bilo pokvarene elemente po kuci.
Slažem se.