Denis Džonson odrastala je u siromašnoj porodici, u 17. je rodila prvo dete, u 21.dospela na ulici, a u 23. zaradila je svoj prvi milion. Sada je uspešna majka petoro dece, putuje po svetu i deli znanje i svoje principe vaspitanja dece.
Sve ove „mudrosti“ je vrlo lako svakodnevno primenjivati u praksi, samo roditelji često zaboravljaju na pricipijelnost i doslednost, kada je u pitanju njihovo čedo. Ali nikada nije kasno, sve ispraviti i poboljšati.
6 osnovnih principa vaspitanja dece od Denis Džonson:
- NE – mobilnim telefonima.
Svima je poznato da nijedno moderno dete ne može zamisliti svoj život bez računara i mobilnog telefona. Štaviše, svi ovi moderni izumi, uče čoveka da ne planira svoje vreme, a televizor nameće pogrešne modele ponašanja. Zato su deca Denis Džonson dobila svoj prvi telefon u 16. godina, a televizora u kući nema ni dan- danas.
- Pravi ciljevi – još od pelena!
Kao pravilo, svaki drugi roditelj vaspitava svoju decu sa mišlju: valjda ću imati sreće sa njim. A deci je potrebno, još od ranog detinjstva, pomoć u određivanju prioriteta i postavljanju ciljeva. Ako pošaljete svoje dete na desetak dana da volontira, recimo u sklonište za beskućnike bez dinara u džepu, na rezultat nećete dugo čekati: već nakon nekoliko dana, vaše čedo će se vratiti sa velikom željom za učenjem i ostvarenjem svojih ciljeva.
- Štedeti – ne trošiti!
Postoji nepisano pravilo, kojem pribegavaju mnogi američki roditelji: sakupi 10 dolara, dodaću ti još 10. Kada se prikupi željeni iznos, za taj novac, mogu se kupiti samo brižljivo birane stvari koje će pomoći detetu u pravilnom odrastanju: bicikl, knjiga, muzički instrument… Ne treba kupovati deci stvari koje ono ne koristi, samo zauzimaju prostor – treba ih učiti da se novac može zaraditi, štedeti i investirati.
- Što više daš – više ćeš dobiti!
Najbitnije je učiti dete poštovanju prema bližnjem. Nije slučajno da se u Bibljie spominje da 10% treba žrtvovati. Deca Denis praktikuju ovaj način: daju 10% od svakog zarađenog dolara siromašnima. Pri tome, njima ostaje 25% na odmor i zabavu, ostalo ide na štednju – na srećnu budućnost i realizaciju ideja.
- Roditelji – nisu bankomat!
Najgore šta sada rade roditelji – teško zarađuju novac, da bi su pružili deci ono što je njima nedostajalo u detinjstvu. I šta onda vidimo: deca odrastaju, upadajući u svet gde više ne mogu dozvoliti sebi da žive na način na koji su navikli. Deni Džonson radi sasvim drugačije: daje detetu 50 dolara godišnje na obuću i kupuje 4 para farmerki. Ako želiš nešto više – čekaj rasprodaje ili idi i zaradi. Naravno, dete treba obezbediti svim neophodnim, ali posebne zahteve ili želje treba da pokuša postići samo.
- Volim svoj posao!
Kada deca stalno čuju da je vaš šef – svinja, kolege – idioti, a da vas sam posao veoma nervira, onda od najranijeg detinjstva znaju samo jednu stvar: rad je nešto teško, neprijatno i loše. „Teško da će takva deca želeti da rade ili pokrenu sopstveni biznis. “ – uverena je Denis. U porodici ove uspešne žene, deca već od 3. godine počinju obavljati lake kućne poslove. Na taj način „plaćaju“ svoju stanarinu i hranu. Uostalom, u životu ništa nije besplatno.
odnosno poslednjeg: Mali Izak pita svog druga: „levi, sta ti je majka prodala za tvoj rodjendan?“