Ćutanje nije slabost. To je svesna odluka, izbor da ne dopustiš da te tuđa zloba i podlost uvuku u vrtlog besa i besmislenih sukoba. Kad ćutiš, daješ sebi prostor da sačuvaš svoje dostojanstvo i mir.
Što duže ćutiš, to više zbunjuješ one koji su hteli da te uznemire. Oni počinju da se pitaju šta ti planiraš, traže znakove, uznemiravaju se na svaki nepoznat poziv, vide te svuda – u svakom oštrom komentaru, u svakom lažnom profilu koji se pojavljuje, u svakom pogledu koji ih podseća na tebe.
Jer onaj ko je postupio podlo zna da je pogrešio. Zato i očekuje dramu, buku i osvetu. Ali kada naiđe na tvoje dostojanstveno ćutanje, njihova vlastita savest počinje da ih izjeda.
Pametni ljudi ne spuštaju se na nivo onih koji ih povrede. Ne troše energiju na bespotrebne sukobe i osvetu. Ako i odluče da uzvrate, to je hladno i proračunato, kao hladno jelo koje se služi u pravo vreme.
A oni najmudriji? Oni uopšte ne reaguju. Oni nastavljaju da žive svoj život – tiho, u miru i srećno. Jer prava snaga nije u uzvraćanju zlom, već u tome da ostaneš verna sebi i svojoj sreći.
Zato sledeći put kad te neko povredi ili izazove, seti se –
najjači odgovor nije vika, nije osvetа, nije reč.
Najjači odgovor je ćutanje koje govori glasnije nego bilo šta drugo.
