Verovatno ste se, možda I više puta, suočili sa situacijom kada jednostavno blistate od sreće i želite da podelite taj osećaj sa celim svetom, a kao odgovor dobijate – samo poprek pogled i neodobravanja. Zašto vaša unutrašnja svetlost toliko iritira ljude koji žive u tami?
Zaista, to se dešava često. U našem životu postoje ljudi, koji su bukvalno ispunjeni svetlošću i osvetljavaju sve oko sebe, a oni koji „zrače suprotno“ zaslepljuju nas svojom toksičnošću. Prosto je neverovatno je da se ove otrovne „lampice“ pojavljuju tačno u trenutku kada smo srećni i želimo da „zagrlimo ceo svet“ – da podelimo svoju radost sa svima.
„Zavist je hiljadu puta gora od gladi, jer je to duhovna glad“, – Miguel de Unamuno, španski filozof.
U stvari, ove ljude vi apsolutno ne zanimate i niste im potrebni, baš kao ni oni vama – jer su vrlo destruktivni. Zaista, pravi prijatelji su oni koji ne samo da pružaju rame u teškim vremenima i podržavaju, već i dele radost i sreću sa vama.
Svetlost i tama su delovi ljudske prirode . Neko u duši ima svetlost, neko – tamu, odnosno zavist i zlobu. Problem je što moramo komunicirati sa tim „nosiocima tame“, I pored toga što oni truju našu „svetlost“. Svetlost drugih duša bukvalno im para pogled, izaziva „otrov“ i gnev.
Činjenica je, da je nekim ljudim potrebno da vam oduzmu vašu svetlost da bi se osećali bolje.
Oni izgledaju kao gljive, koje su naizgled jestive, ali u stvari su opasne po život. Isto je i sa ovim zlim ljudima: oni pridobijaju naše poverenje, zaklinju se u večnu ljubav i prijateljstvo, ali u stvarnosti žele samo jednu stvar – da truju. Da ne svetlimo tako jarko, iritirajući ih svojom radošću i otvorenošću.
Ali ako osoba nije u stanju da deli našu sreću sa nama, šta onda radimo pored nje? Isključivanje svetlosti je vrlo lako, ali ponovo da je upalimo – ne uspeva nam uvek. I što duže ostanemo sa toksičnim ljudima, to je teže vratiti se kasnije u svoje prethodno stanje.
Kada nam je radost u duši, žurimo da je podelimo sa onima koje dobro poznajemo. Ovo je apsolutno normalna reakcija: želimo reći drugima da smo našli – našu malu sreću na Zemlji.
Svako to radi na svoj način. Neko napiše post na društvenoj mreži, neko nazove i kaže najnovije vesti, neko piše stihove… Postoji puno načina, ali suština je ista – želimo da podelimo svoju radost sa nekim, tako da i njima bude svetlije u duši.
„Drago mi je što se radujete, što se radujete mojoj sreći.“ – Paul Auster, američki pisac.
Ako u takvim trenucima naletite na nezadovoljne i zavidne poglede – ne možete zamisliti ništa gore. Radost – biva kao rukom „odnešena“. Samo izraz lica, sagovornika (ili intonacija) dovoljna je da shvatimo: naša radost je nekome kost u grlu.
Tim više što smo, očekivali osmeh za uzvrat, radostan smeh i zadovoljstvo: „Oh, to je fantastično! Čestitam, druže! „
I svetlost počinje da bledi … Kao da nam je neko presekao krila u letu. Emocije blede, radost nepovratno odlazi …
Ako se ovo ponavlja sa vašim prijateljem ili voljenom osobom – vreme je da razmislite šta zapravo radite zajedno. Sreća je zaista zarazna, ali samo za one koji takođe svetle iznutra.
Kod „ljudi tame“ tuđa radost izaziva nelagodu i agresiju. Samo nemojte misliti da je problem u vama! Njihova nezdrava reakcija povezana je isključivo sa njihovim traumama i kompleksima.
Vaša svetlost treba da svetli i osvetljava ovaj svet dobrotom i radošću. A ljudi koji žive u tami ne bi trebali da se mešaju u njega. Udaljite ih hrabro i nastavite da se radujete životu!
