Ne postoje savršeni ljudi i upravo zbog toga neko će uvek pronaći razlog kako bi osudio ono što radiš.
Nažalost, kritike nikada nećeš moći u potpunosti izbeći, ali možeš naučiti kako izvući važne lekcije iz njih.
Ovo je nekoliko jednostavnih saveta koji pokazuju način na koji bismo trebali reagovati na prigovore kako bi sama kritika, koja nam je upućena, bila za nas jedno korisno iskustvo.
Reci „Da!“
Kada nas neko izazove, prvo što bismo trebali uraditi je smiriti naše emocije i biti svesni da svaka osoba ima pravo na svoje mišljenje. Ako je neka osoba skupila hrabrosti da nam kaže nešto što nije baš prijatno izreći, to znači da ta osoba želi uspostaviti dijalog s nama te nas smatra dovoljno važnim kako bi se u isti upustila. Karakteristika ovog ponašanja je veća doza iskrenosti nego kod osoba koje uglavnom ćute.
Pokušajte sagledati stvari iz tuđe perspektive i pronaći ono u čemu biste se mogli složiti s tom osobom.
Osoba koja nekom upućuje kritiku automatski očekuje odbijanje – to je u ljudskoj prirodi. I kada ta ista osoba čuje reči „hvala ti“ umesto odbijanja i otpora, ostaće zbunjena u najpozitivnijem smislu.
Kada kažemo „DA“! na nečiji prekor, trebali bismo se pripremiti i započeti jedan konstruktivan dijalog s osobom s druge strane.
„Ali…“
Nečija kritika se ne podudara uvek s našim stavovima i razumevanjem određene situacije. Upravo zato je izuzetno bitno otvoreno iskazati svoje mišljenje.
Trebalo bi se fokusirati na isticanje objektivnih informacija, a ne pokušavati opravdati se, jer u tom slučaju ostavljate utisak da ni sami ne razumete šta se događa. Ljudi su voljni prihvatiti puno toga ako im se ponudi objašnjenje na pristojan i prihvatljiv način.
Upravo to može pomoći nekome da vidi situaciju iz drugačije perspektive i uzme naše mišljenje u obzir.
Reč „ali“ nam pomaže kada je potrebno zauzeti stav kojim iskazujemo da se ne slažemo sa svim što druga osoba govori. Čak i ako smo svesni da druga osoba ima pravo da nas kritikuje, nismo prisiljeni prihvatiti kao istinu sve što ona govori.
„Mogli bismo…“
Kada smo saslušali kritiku te jasno izrazili naše mišljenje, važno je zajednički doneti odluku o tome šta bismo trebali sledeće uraditi. Kako bismo pomogli drugoj osobi da uvidi da nismo podigli zid pred njenim idejama ili osećanjima, trebali bismo joj predložiti konkretne i konstruktivne ideje.
Ako odgovaramo na kritiku redosledom gore navedenih načina, negativna reakcija zapravo može imati pozitivan efekat jer nam pomaže da uvidimo u kojim se područjima možemo popraviti. I ono puno važnije, ovaj proces je izuzetno koristan u izgradnji kvalitetnijih odnosa s drugim ljudima.
Imate pravo pogrešiti
Naravno, slušanje kritika nije jednostavno, a još je teže osigurati pozitivan ishod istih. Neki ljudi smatraju da su i najbeznačajnije kritike dovoljan razlog da se smrtno uvrede ili prekinu odnos s nekim. Što je pojedinac zreliji, više će dopuštati drugima da izražavaju najrazličitija mišljenja o njemu i onome što radi. On shvata da je samo čovek koji može pogrešiti.
Svi imamo pravo na greške u svakodnevnom životu i ne moramo trošiti toliko energije pokušavajući ih sakriti od sebe i drugih. Što manje strahujemo od pogrešaka, doživljavat ćemo manji stres, a naše će prilike za uspeh i njegovo postizanje biti neuporedivo veće.
Ako smo spremni na mogućnost da nas neko kritikuje, povećavamo korist od informacija s kojima smo voljni suočiti se i s ljudima koje smo spremni uključiti u naše živote. Ovo, u završetku, znači da tako možemo napredovati i rasti kao pojedinci.
