Tri nivoa duše – tri nivoa govora. Koji je vaš?

Još je Sokrat rekao: Progovori, pa ću znati ko si. Razlog tome je što se upravo u govoru otkriva čovekova suština – u konstrukciji rečenica, izboru reči, intonaciji, pravilnom izražavanju i još mnogim naizgled malim i na prvi pogled nebitnim elementima. Za ovu staru mudrost, narod ima izreku: Čovek se dočekuje po odeći, a ispraća po pameti. Uostalom, o pameti se može suditi samo po govoru:

Čovek može da bude lep i dobro obučen, a može da nosi skromno odelo i da se ne odlikuje lepotom. Međutim, čim taj neko progovori, postaje jasno kakva mu je duša. U govoru se otkriva nivo razvoja duše.

Osobe čija je duša na najvišem nivou razvoja, govore obično tiho i smireno, jasno i razgovetno. Pažljivo se izražavaju. U govoru se služe brojnim metaforama i poređenjima, tako da je ono što govore zanimljivo. Takav čovek nikoga ne vređa i ne napada. Po pravilu izbegava grubost i oštrinu, iako govori otvoreno.

Ima osećaj za humor, ali se u svojim duhovitim pričama najčešće smeje sebi. Nakon razgovora s takvom osobom, ostaje uzvišen osećaj, kao nakon dobre glazbe ili dobrog filma. Iz njegove priče naučite nešto novo, duša vam postane smirena. Svojim rečima vam uliva snagu.

Međutim, ovi ljudi su veoma osetljivi. Ako ih neko okleveta ili im se ružno podsmeva, oni fizički pate. Zaista se zbog toga loše osećaju, a mogu čak i da se razbole.

Na drugom nivou razvoja duše, govor je aktivan i energičan. Ponekad čak i previše. Takvi ljudi umeju da razgovaraju o raznim temama, ali najčešće govore o novcu, politici, ličnim odnosima i zdravlju. Oni izražavaju svoje mišljenje, skloni su da raspravljaju i opovrgavaju.

Takva osoba voli šale, a posebno šale na tuđ račun – smatraju da su svi drugi smešni. Takav čovek je sklon kritici, ali ne dozvoljava kritiku na sopstveni račun. Odmah se naljuti i lako zbog toga započne svađu. Rado govori o seksu, sklon je da javno priča o ličnim stvarima.

Nakon razgovora s takvom osobom, osećate se umorno, iako u početku može da bude zanimljivo – jednostavno previše priča…

Najniži nivo razvoja duše odlikuje grub govor i loše izražavanje. Čovek teško pronalazi reči kad hoće nešto da kaže, pošto mu je rečnik oskudan. Međutim, svađa se savršeno – za to ima bogat repertoar reči. Humor vezuje za teme smrti i nasilja, preljube i seksa.

Takva osoba zna mnogo sličnih priča. Stalno priča o nekome, prenosi tračeve i glasine, ogovara. Njegov govor je ispunjen zavišću i zlobom, kukanjem i žalbama. Čim otvori usta, kao da se loš zadah raširi po sobi. Njegovo prisustvo je nepodnošljivo – kao da se nalazite pored kante za smeće.

To su tri nivoa razvoja duše, koji se mogu prepoznati po načinu govora svake osobe. I sami možemo da pređemo s jednog nivoa na drugi, čak i u toku istog dana. Ali što se češće spuštate na treći, najniži nivo, teže je vratiti se na viši. Zbog toga akademik Lihačov nije čak ni u zatvoru proklinjao, iako su ga zato i tukli. Dobro je znao koliko je lako spustiti se i izgubiti razum, vaspitanje, pa čak i dušu…

Ljudi koji imaju visok nivo razvoja duše svojim rečima leče, dok ljudi na najnižem nivou razvoja ubijaju i inficiraju druge svojom pokvarenošću. Osobe skoje su postigle visok nivo razvoja duše žive duže i retko se razboljevaju, to je poznata činjenica. Lepa reč ne leči samo druge – ona takođe donosi samoozdravljenje. Zato se treba razvijati i što više napredovati na lestvici dobrih reči – za sopstveno zdravlje i dugovečnost…

Autor: Ana Kirjanova


Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *